ENERGIJSKA KORISNOST, ENERGIJSKA EFIKASNOST I ENERGIJSKA EFEKTIVNOST: ŠTA JE TREBALO DA ALIJA SIROTANOVIĆ KAŽE DRUGU TITU

Kada sam studente učio šta je to energijska efikasnost, morao sam ih naučiti i šta je to efikasnost uopće, a usput i šta je to efektivnost. Sada kada ovo pišem pogledao sam i na internetu šta znače ta dva pojma, naravno znajući da ne mora biti istina ono što piše na internetu. Tako sam bio jednom prilikom našao na internetu da se u termoelektranama dobija električna energija tako što se toplotne energija nastala sagorijevanem uglja pretvara u mehaničku energiju. Potpuno pogrešno. Toplotna energija je najniži oblik energije i ne može se transformisati ni u jedan drugi oblik, mehaničku eneregiju na primjer. Mehanički rad potreban za pogon električnih generatora se dobije na bazi unutrašnje energije izražene, u užem smislu riječi, kroz visoki pritisak i kroz visoku temperaturu vodene pare.

Uglavnom na internetu piše da efikasnost znači raditi stvari na pravi način, brzo i kvalitetno, a efektivnost znači raditi prave stvari. Nije neispravno rečeno.

Ja sam to studentima objašnjavao kroz dva primjera. Prvi je iz nekog humorističkog lista kakvi su izlazili u Jugoslaviji prije 60-70 godina. Direktor kaže službeniku: ove dokumente poredajte po abecedi i onda bacite u smeće. Službenik je to uradio efikasno - za kratko vrijeme složio dokumente po abecedi. A, po nalogu, uradio je neefektivno: nepotrebno izgubio vrijeme na razvrstavanju dokumenata, te napravio otpad i to bez reciklaže (reciklaža je vraćanje otpada u proces iz koga je nastao osnovni materijal).

Projekat u Kantonu Sarajevo

Drugi slučaj. Nekoliko godina nakon Rata protiv Bosne i Hercegovine sretoh kolegu sa studija. Ima neku funkciju u sarajevskim Toplanama. Kaže: dobili smo pomoć jedne skandinavske države – mijenja se tehnički dio sistema centralnog grijanja. I došli su mi kući – promijenili radijatore, cijevi i ventile (nije važno što su malo propalili parket). Probali su sistem pod pritiskom vode – nigdje ne pušta. Znači, uradili su efikasno.

Sistem centralnog grijanja u zgradi u kojoj stanujem bio je vezan za kotlovnicu u osnovnoj školi u blizini. Direktor te škole bio je profesor matematike i izračunao je da se ne isplati da snabdjeva susjedne zgrade toplotom. Posebno, kada je zimski raspust kada je najhladnije – ne mora grijati školu, ali morao bi raditi da zagrije stambene zgrade. Posebno je pitanje da li će građani plaćati uslugu školi i po kojoj cijeni. I on reče: Neće ova škola grijati susjedne zgrade. To smo nekako nakon nekoliko mjeseci saznali i to nezvanično. I ostadoše u stanovima radijatori, cijevi i ventili bez efekta. Tehnički sistemje urađen efikasno, a poslovni – što se tiče naših nekoliko zgrada -neefektivno. Nisu nikada ni uklonili nepotrebe radijatore, cijevi i ventile.

Takva vam je Bosna i Hercegovina. Veliki broj radnika radi efikasno u neefektivnom državnom sistemu. Da stvar bude još čudnija oni koji rade efikasno imaju niske plate, a oni koji državu vode neefektivno imaju visoke plate. Oni koji upravljaju državom efikasno sprovode neefektivnost.

Energijska korisnost, energijska efikasnost i energijska efektivnost kod grijanja

Vratimo se na razumjevanje energetike, energije i usluge energijom. Energetika je privredna grana koja se bavi pretvaranjem prirodnih oblika energije u komercijalne. Energija je roba na tržištu. Energijski je pridjev vezan za imenicu energija, a energetski je pridjev vezan za energetiku. A ima ih koji to brkaju – kažu energetska efikanost. Isto kao da brkaju cipele i fabriku cipela, pa umjesto da kažu „idem kupiti cipele“ kažu „idem kupiti fabriku cipela“.

Energijska korisnost ložišta (najčešće se naziva: stepen korisnosti) je odnos toplotne energije koja se emituje u prostor i energije koja se sa gorivom unese u peć. Zavisno od vrste peći, vrste goriva i načina obsluživanja peći ova vrijednost iznosi od 40 % do 85 %. Isto tako se može govoriti energijskoj korisnosti nekog tehnološkog uređaja.

Energijska trijada u društvenom sistemu

Energijska efikasnost, na primjeru grijanja, je odnos temperature u prostoriji i utrošene energije (ovo menadžment KJKP Toplane treba pratiti).

A energijska efektivnost je, prema Pravnoj stečevini EU, takav sistem u državi koji ne dozvoljava da rastu troškovi korištenja energije i u uslovima kada cijene energije rastu. Tj. država ne određuje cijene energije, nego pomaže korisnicima energije da povećavaju svoju energijsku efikasnost.

Znači, na pirmjeru grijanja (i) izborom tipa peći i goriva, te načinom loženja treba osigurati energijsku korisnost procesa loženja, (ii) izborom krakteristika zgrade i režima grijanja postići energijsku efikasnost i (iii) izabrati vlast koja će uspostaviti sistem energijske efektivnosti, tj. politikom cijena energenata i sistemom podrške povećanju energijske efikasnosti osigurati da troškovi postizanja temperaturne ugodnosti ne rastu, iako rastu cijene energenata.

Moramo biti svjesni, nama nisu potrebni ni energija ni energenti. Nama trebaju energijske usluge. A ne postoje nikakva ograničenja da se primjenom organizacionih i tehničkih mjera neprestano povećava energijska efikasnost čime se ne dozvoljava porast troškova dobijanja energijskih usluga.

Šta je Alija Sirotanović trebalo da kaže druga Titu

Legendarni heroj rada Alije Sirotanović sa svojih osam komorata u roku od osam sati iskopao 152 tone uglja 24. jula 1949., čime je oboren dotadašnji svjetski rekord Rusa Alekseja Stahanova od 50 tona. Kada je drug Tito posjetio ovog junaka rada pitao ga je šta želi za nagradu, a on je, navodno, zamolio da dobije veću lopatu.

Šta je pogriješio Alija Sirotanović. Šta je trebalo da traži od druga Tita?

Alija Sirotanović trebalo je da kaže drugu Titu: Druže Tito, reci radničkoj klasi da lože energijski korisno, lokalnim vlastima da podrže povećanje energijske efikasnosti, te na nivou države uvedi energijski efektivan sistem. Tako ćemo ostvariti brži razvoj uz manju potrošnju energije. A smanjićemo i emisiju stakleničkih gasova.

Stoga, meni daj manju lopatu!

AK Logika, Sarajevo, 2023-03-23